Tumori šake

Tumor predstavlja svaku ograničenu izraslinu nastalu od kvalitativno novih ćelija bilo kojeg tkiva, odnosno ćelija koje se značajno razlikuju od normalnih, a pre svega po njihovoj izmenjenoj građi i nekontrolisanom rastu. Tumori mogu biti benigni i maligni. Osnovna razlika je u njihovom potencijalu za metastaziranje, odnosno širenje na udaljena mesta u organizmu. Treba napomenuti da tumori, bez obzira na njihovu prirodu, imaju sposobnost recidiviranja, tj. ponovnog javljanja na istom mestu prethodno tretiranog tumora. Proces nastanka tumora je vrlo kompleksan i još uvek nedovoljno istražen. U osnovi, tumori nastaju kao posledica mutacija, odnosno promena u DNK zapisu (genima) u normalnim ćelijama tkiva pod uticajem različitih faktora. Faktori odgovorni za nastanak tumora šake se ne razlikuju od faktora koji utiču na nastanak tumora bilo koje druge lokalizacije u organizmu.

Tumori mogu nastati od bilo kog tkiva prisutnog u šaci – kože, vezivnog i masnog tkiva, kosti, krvnih sudova, nerava, mišića, tetiva i ligamenata. Tumorom se smatra i vezivno tkivo nabujalo oko stranog tela (granulom oko stranog tela) koje je po svojim karakteristikama benigno. Neki od najčešćih tumora šake su ganglioni (higromi), mukozne ciste, gigantocelularni tumori, ređe karcinomi kože šake, osteohondromi, neuromi. Dijagnoza tumora šake se postavlja kliničkim pregledom i, ukoliko je potrebno, dodatnim procedurama kao što su rendgenski snimak, skener, magnetna rezonanca, ciljana biopsija. Lečenje tumora šake podrazumeva hirurško uklanjanje istog. Potom se uzorak tumorskog tkiva šalje na patohistološki pregled kojim se određuje priroda tog tumora. Ukoliko je priroda tumora benigna, što je i najčešći slučaj, pacijent se nakon zarastanje rane i skidanja konaca vraća svakodnevnim aktivnostima. Ukoliko je tumor maligan, razmatra se primena dodatnih modaliteta lečenja (HTRT).